×
Најопсежније и најпознатије средство за детекцију дронова је коришћење напредних интегрисаних објеката који раде са коришћењем радара, радио фреквенције и оптичких полита у решавању једног или мноштва датих циљева.
Ово се креће од прихватања препознавања или откривања објекта у контролисаном ваздушном простору, где радари постављени на контролисаним границама ваздушног простора могу потенцијално да избегну ризик од међустраних губитака, или прихватања скупа слика из контролисаног подручја где оптички сензори раде да би процени
Сви слојеви ове технологије раде на интегрисан начин да обезбеде радаре са способност праћења видео дронове који елиминише или баца перипроксимитетну основу где ове дронове делују као један од најмоћнијих одбрамбених првих штитова.
Када анти-дрон објекат открије дрон, од њих се тражи да га онемогуће или неутралишу помоћу система за мешање дрона. Ови системи могу покушати да блокирају контролне сигнале дрона, ГПС системе или било која друга средства комуникације. Уређаји за мешање могу нарушити ГПС системе дрона, што доводи до тога да дрон постане изгубљен и немогућ да обавља своју функцију. Уређаји који могу блокирати комуникациони сигнал који припада кориснику дрона могу онемогућити управљање дрона оператором. Неки од софистициранијих система могу да преузму контролу над дроном помоћу напреднијих средстава и да га слете у сигурну зону. Ефикасност система неутрализације зависи од тога колико снаге они садрже да би задушили дрон, од нивоа децибела у његовим бројним фреквентним опсеговима и од његове близини дрона. У многим случајевима, системи за мешање који су дизајнирани да неутралишу дрон у одређеном распону могу неутралисати дрон без икаквих проблема.
Као и многе нове технологије, анти-дрон системи имају своје недостатке. Један уобичајени проблем су лажне аларме, где систем идентификује друге објекте као дронове. Ово је проблематично јер доводи до непотребног укључивања система за мешање, који могу неминовно блокирати комуникације у близини. Колатерални ефекти су још проблематичнији. На пример, бушење сигнала може да омета друге бежичне системе који су подељени на исти фреквенцију, као што су мобилни телефони, Ви - Фи и Блуетоут уређаји. У случају система против дронова, уређаји морају имати напредну интелигенцију да би филтрирали дронове који нису мета и уређаје који нису дронови са малим или никаквим ефектима.
Прелазећи напредак због технологије, анти-дрон системи такође морају да наставе са дроновима. Компликованији дронови, који имају карактеристике као што су аутономни лет, шифрована комуникација и отпорност на мешање, модификације су које антидронови системи такође морају да испуне. Такође, редовно се треба ажурирати софтвер и хардвер како би се побољшале анти-дронске уређаје са актуелним уређајима и тактиком оператера дрона.
Укратко, ефикасне и добро изграђене анти-дрон ** објекте ** функционишу као системи за откривање и негирање дронова који немају дозволу за рад у ваздушном простору. У дугорочнијем смислу, трајна ефикасност ових система зависи од њиховог побољшања и прилагођавања новим изазовима.
