×
ИИ модели обучени на милионима сценарија летења откривају микро абнормалности које су невидљиве људским оператерима. За разлику од система заснованих на правилима, неуронске мреже препознају моделе нових претњи, као што су нестандартне технике за лажњење ГПС-а, без ослањања на унапред дефинисане шаблоне, што омогућава проактивну идентификацију нових претњи.
Многослојни процесорски стакли спајају улаз из радара, топлотних камера и акустичких сензора у унификоване процене претњи. Подржан од стране рачунских система, ови системи постижу време одговора испод 200 мисисека за дронове који путују брзином од 120 миља на сат у опсегу од 1 км, обезбеђујући благовремено интервенцију у сценаријама високе брзине.
Водећи системи укључују верификацију људског у циклу за високоризичне сценарије и имају аутоматизовану промену фајлова на алтернативне методе откривања ако су примарни модели вештачке интелигенције угрожени противречним нападима машинског учења. Овај хибридни приступ осигурава мање од 5% варијације перформанси у различитим условима, укључујући флуктуације времена, урбани терен и гужву сигнала.
Данас су софистициране одбране од дронова у великој мери зависне од комбиновања више врста сензора, јер се ослањање на само једну технологију често не може постићи. Ови системи спајају радарске способности, детекторе радио фреквенције, плус електрооптичку и топлотну опрему за сензорство како би створили свеобухватан надзор против дронова. Радарска компонента може да открије објекте са доста удаљености, понекад чак и до пет километара. У међувремену, РФ скенери прихватају те досадне контролне сигнале док топлотне слике помажу да се потврде циљеви чак и када је видљивост слаба ноћу или у условима магле. Истраживање објављено прошле године у часопису Сензори показало је нешто прилично занимљиво. Комбиновани приступ смањује број лажних упозорења за око половину у поређењу са системима које користе само једну врсту методе откривања.
Радарски системи су прилично добри у откривању тих малих дронова са даљине, иако имају тенденцију да потпуно пропусте стационарне објекте. Ту у игру улазе радио-функционални сензори, који примећују јединствен контролни сигнал као што су дигитални отисци прстију. Електрооптичке камере се затим укључе да би заправо виделе шта се визуелно дешава. Трпеоискање заиста сјаје када се видљивост смањује. У 2022. током урбаног безбедносног тестирања, комбиновано са свим овим различитим типовима сензора, уследило је ухваћање 94% претњи чак и кроз густ смог који је заслепио сваки једини уређај. Има смисла зашто одбрамбени извођачи инвестирају у мулти сензор решења ових дана.
Модули за обавештајне сигнале (СИГИНТ) анализирају комуникационе протоколе како би разликовали комерцијалне дронове од непријатељских БЛА. Када се спарају са усмерним мешачима, они поремећују навигацију и видео емисије на даљинама до 3 км без утицаја на суседне фреквенције. Овај циљани приступ минимизује коlateral disruptionessential за аеродроме и критичну инфраструктуру.
Модерне одбране против дронова сада укључују вештачку интелигенцију у своје способности електронског ратовања, што им омогућава да искључе комуникације безпилотничких летелица скоро тренутно. Системи раде тако што мешају у те трики сигнале који се крећу по фреквенцији и у навигацију ГПС-ом коју данас користе већина потрошачких дронова. Када се то деси, оператери губе контролу над својим летећим уређајима усред лета, што је тачно оно што се догодило у неколико недавних кршења безбедности у великим градовима прошле године, према извештају Future Market Insights из 2024. године. Гради који су имплементирали ове технологије такође извештавају нешто прилично импресивно. Тестирања спроведена у стварном урбаном окружењу показала су да би могли зауставити око 9 од сваких 10 комерцијалних дронова који покушавају да прођу ограничен ваздушни простор захваљујући интелигентним методама за мешање које је развио Евро-СД још 2025. године.
Неутрализација претњи у реалном времену зависи од мултиспектралне интеграције сензора који прате непријатељске дронове преко РФ и топлотних сигнатура. Обезбедитељске екипе добијају унификоване визуелизације бојног поља, омогућавајући аутоматизоване контрамере као што је усмерна РФ супресија у року од 0,8 секунди од откривања60% брже од конвенционалних ручних система.
Savremene tehnologije za borbu protiv dronova zasnivaju se na modularnim C-UAS dizajnima koji se mogu prilagoditi različitim situacijama. Vojska obično bira veće sisteme sa više senzora koji su konstruisani da izdrže pokušaje blokade ili lažnih signala. Gradovi i opštine, s druge strane, često koriste manje postavke sa kompaktnim radarskim jedinicama uz detektore radiofrekvencije duž svojih granica. Prema istraživanju objavljenom 2023. godine od strane stručnjaka Projekta za bezbednost vazduhoplovstva, ovi fleksibilni sistemi u stvari smanjuju troškove integracije za oko 41 procenat kada se kombinuju različite vrste odbrana. Ono što omogućava tako dobro funkcionisanje jeste softver za optimizaciju izvršavanja, koji omogućava tim sistemima da rade na skoro svakoj hardverskoj platformi dostupnoj danas, bilo da su u pitanju ogromne server farmske instalacije ili mali internet-povezani uređaji rasuti po području koje treba zaštititi.
Jedinice za otkrivanje i neutralizaciju drona kombinuju senzore optimizovane po kriterijumima veličine, težine i potrošnje energije (opterećenje ispod 15 kg) sa AI procesorima za obradu podataka na ivičnim uređajima, što omogućava kritičnu mobilnost tokom misija. Jedinice za patrolovanje autoputeva koriste sistem za blokadu signala montiran na krov vozila sa efektivnim domašajem od 1,2 km, dok taktičke jedinice koriste ručne RF analizatore koji su u poljskim testovima postigli tačnost detekcije pretnji od 94%.
Најбоља модерна технологија против дронова заиста добро функционише јер се лепо уклапа са осталим системима безбедности који су већ на месту. Највиши квалитет решења повезује се са стварима као што су постојеће камере, детектори кретања око периметра и системи приступа зградама. Сви ови делови започињу да раде заједно како би брже реаговали на претње. Узмимо, на пример, системе детекције засноване на вештачкој интелигенцији. Када неки непозвани дрон улети у забрањене зоне, ови паметни системи могу заправо упутити камере у близини да фокусирају на улазника и аутоматски покрену процедуре закључавања. Главна предност је та што није потребно да људи трче да ручно координирају све. Осим тога, ови нови системи и даље могу да функционишу са старијом опремом. То је веома важно за места попут аеродрома и војних објеката где желе надоградњу, али без одбацивања све своје тренутне хардверске опреме.
Одбрана ваздуха на више домена заснива се на повезаним системима против дронова који размењују информације о претњама у тренутку њиховог појављивања. Ови системи уједињују радарско праћење, блокирање радио фреквенција и опрему за електронску ратну тактику, све под контролом централних командних центара. Раде заједно како би корак по корак спречили претње. Када основно блокирање не функционише против напредних дронова, резервни системи аутоматски ступају у акцију користећи GPS забуну или физичке мреже за хапшење, без потребе да неко ручно преузме контролу. Слојевити систем смањује губитак ресурса и истовремено одржава сигурносне мреже веома ефикасним. Студије указују на отприлике 94 процента времена исправног рада за ове повезане одбрамбене системе, мада стварни рад може да варира у зависности од специфичних услова и квалитета имплементације.
АИ побољшава системе за детекцију дронова анализирајући сложене обрасце на РФ сигналима и визуелним потписима, смањујући људске грешке и побољшавајући тачност идентификације претње.
Уједињујући радар, радио-референцијске и топлотне улазе, фузија вишесензорских уређаја ствара свеобухватни надзор, знатно смањујући лажне аларме и побољшавајући тачност детекције чак и у условима лоше видљивости.
Електронско ратовање нарушава комуникацију безпилотница, користећи паметне методе за мешање како би неутралисали претње, посебно у урбаним срединама.
Модуларни системи Ц-УАС нуде флексибилна, прилагодљива решења у војним и цивилним апликацијама, са различитим распоређивањем од фиксираних инсталација до мобилних јединица.
