×
Дронови који лете без дозволе постали су значајно чешћи у градским областима, са порастом од око 60% од 2022. године, према подацима FAA-а. Само у последњем кварталу пријављено је више од 400 случајева у урбаним зонама САД. Градови се боре са овим проблемима јер људи живе гушено, а контрола над тим ко где лети је ограничена. Аматери настављају да сударају дронове са хеликоптерима за спашавање, ометају рад ватрогасних служби и шпијунишу суседе кроз ограде задњих дворишта. Сећате ли се кад је један луди оператор дрона затворио аеродром Гетвик 2018. године? Само један мали уређај је изазвао масовни хаос, откачујући скоро хиљаду летова у једној ноћи. А ситуација се погоршава. Најновије Извештај о заштити аеродрома за 2024. годину открива нешто уплашujuће: негде на свету, системи безбедности сваких једанаест минута детектују недозвољен дрон који се приближава важним објектима.
Три зоне високог ризика доминирају бригама о безбедности дронова:
Ови објекти имају застареле системе надзора који су дизајнирани да прате претње са земље, а небо остаје незаштићено. AP News је објавио информацију да су дронови успешно продрли изнад 12 нуклеарних електрана и 9 затвора од 2022. године, због чега су промењени протоколи безбедности ваздушног простора за осетљива места.
Финална утакмица 2023. године доживела је велико одлагање од скоро један сат након што је дрон прелетео терен и бацао листиће са протестима по игралишту. Истраживања су показала да је особа која је управљала летелицом открила празнину у мерама безбедности – конкретно, област од 300 метара у коју системе против дронова на стадиону нису могли да достиgnu. Анкете које је спровео Национални савет за безбедност догађаја су показале да сличне недостатке у безбедности имају скоро девет од десет највећих спортских арена. Након тог инцидента, власти су започеле са захтевима за јачом опремом за блокирање сигнала на великим скуповима, посебно на онима где број посетилаца прелази педесет хиљада људи. Потражња за овим мерама заштите је нагло порасла, а произвођачи су известили да је продаја технологија против дронова удвоостручила у поређењу са претходним годинама, свега годину дана након догађаја.
Protivdronski pištolji uglavnom rade putem RF ometanja koje omete vezu između letelica i njihovih kontrolera. To obično natera dronove da pređu u režim nužnog sletanja ili da se automatski vrate kući. Postoji i nešto što se zove GPS prevara koje funkcioniše uz pomoć ove tehnike. Ono šalje lažne informacije o lokaciji tako da dron potpuno izgubi orijentaciju gde se stvarno nalazi. U kombinaciji, ove metode rešavaju oko 87% ilegalnih problema sa dronovima u gradovima prilično brzo, isključujući signale kontrole za samo nekoliko sekundi prema nedavnim izveštajima sa tržišta protivdronskih tehnologija.
Tri osnovna elementa definišu moderne sisteme:
| Komponenta | Funkcija |
|---|---|
| RF senzori višestruke frekvencije | Detektuju signale na 2.4 GHz, 5.8 GHz i GNSS frekvencijama |
| Direkcionih antena | Fokusiraju ometanje unutar konusa od 30°–45° |
| Biblioteke pretnji | Prepoznaju 1.200+ komercijalnih modela dronova |
Ova arhitektura omogućava brzi odgovor i minimalan uticaj na nedefinisane uređaje.
Podaci iz terena pokazuju da ručni sistemi za ometanje dronova eliminaciju 94% pretnji na rastojanju do 150 metara. Ugovor o odbrani iz 2024. godine obezbedio je 75 miliona dolara za 600 sistema za pružanje otpora, pri čemu sistemi pokazuju sledeće karakteristike:
Iako RF ometanje efikasno zaustavlja dronove, operatori moraju da poštuju propise o regulisanju frekvencijskog spektra koje je odredila Federalna komisija za komunikacije (FCC). Antene sa uskim snopom i direktnim delovanjem smanjuju nuspojave za 73% u poređenju sa sistemima koji rade u svim pravcima. Sve više agencija koristi sisteme za borbu protiv dronova sa geofencing tehnikom koji automatski isključuju dronove u blizini aerodroma ili vazdušnih prostora pod posebnim ograničenjima, kako bi se spredila potencijalna interferencija sa kritičnom infrastrukturom.
Када органи јавне безбедности купују опрему за борбу против дронова, обично се фокусирају на три главна фактора. Прво је ефективан домет, који је обично око 1.000 до 2.000 метара за већину тренутно доступних модела на тржишту. Затим долази угаона прецизност, која мора бити прилично добра, око плус минус један степен, како би стварно погодила циљ. И на крају, важна је и тежина – идеално испод 15 фунти, како би официри могли брзо да пренесу уређај тamo где је неопходно. Према извештају Drone Defense за 2024. годину, системи који имају снагу од 180 вати и користе батерије од 24 волта чине оптималан баланс између довољне снаге за заустављање дронова и довољне мобилности. Ова опрема посебно се истиче у местима где се ситуације брзо мењају, као што су спортски стадиони током догађаја или хаотичне ванредне ситуације у којима сваки тренутак важи.
| Karakteristika | Модели за почетнике | Системи професионалног нивоа |
|---|---|---|
| Maksimalni efektivni domet | 800–1.200 m | 1.600–2.200 m |
| Фреквенцијски опсези | 2–3 | 5–7 |
| Težina | 12–18 funti | 8–10 funti |
| Integracija | Samostalan | Spreman za API/mrežu |
Profesionalni sistemi smanjuju lažne pozitivne rezultate za 73% u poređenju sa osnovnim alatom (Test serija Ministarstva unutrašnje bezbednosti 2023), što opravdava više troškove za objekte sa visokim rizikom.
Када се модерни системи против дронова повежу са мрежама надзора путем безбедних API конекција, углавном функционишу заједно прилично добро, око 92% ефикасности, заправо према неким тестовима. Ова постава заиста убрза посао за тимове безбедности, јер се претње аутоматски прослеђују људима који могу да реагују. Тестирања на аеродромима су показала нешто изненађујуће, време реакције је опало са око 90 секунди на свега 15 секунди или мање, према ономе што је објављено у часопису Aviation Protection Journal прошле године. Пре него што се размести било који систем као што је овај, важно је проверити који прописи важе у вашој локацији. Многа места имају строге законе о овим технологијама, са више од педесет осам земаља које тренутно ограничавају приступ цивилним блокаторима радио фреквенција, осим ако нису дате специјалне дозволе од стране надлежних органа.
